Свети Стефан Високи, деспот србски

Свети Стефан Високи, деспот србски

Син је светог кнеза Лазара србског и кнегиње Милице. Родио се на двору свога оца у Крушевцу, крајем 1377. године. У част његовог рођења, кнез Лазар је у својој престоници Крушевцу, сазидао цркву у част Првомученика Стефана. Родитељи су Стефана одгајили у побожности и чистоти. Он се научи сваком знању и вештини, било божанске било човечанске премудрости. Особито је изучио небеску мудрост божанских књига Светога Писма, јер их је читао усрдно и с љубављу од ране младости, па све до краја свог земног живота. Потпуно је одбацивао свака задовољства и као владар старао се о преписивању књига, чињења милостиња и борио се за очување православне вере у свом народу. Зато је у новобрдскоме закону своме написао о латинима и њиховој вери; „ Ко се од латина и од грађана њихове вере нађе у месту да је обратио човека, било мужа или жену, од хришћанске вере у латинску веру, такав да откупи главу своју од казне давши господару 50 литри; затим да се изгна из предела градских, а о баштини и имању да нема ни речи. И поп латински, који се нађе да је крстио хришћанина(тј.обратио православца) да му се одсече нос“.
Исто тако Стефан беше васпитан и обучен и у добрим и корисним телесним вештинама и другим особинама и врлинама, које су потребне за једног војсковођу и владара. А то су јунаштво и храброст, и друге војничке и стратешке врлине; затим витештво, мудрост и способност говорништва у такозваним државним и дипломатским пословима. После косовског боја иако још дечак, Стефан је са своојом мајком милицом и братом Вуком пренео мошти свога великомученика оца из Приштине у манастир Раваницу 1391.године. Кнегиња Милица и малолетни Стефан после косовског боја били су принуђени ради спаса свог народада склопе мир са силним турчином Бајазитом јер су мађари прогласили сбе за самозване „крсташе“ који треба да казне „шизматике“ србијанце због њиховог савеза са неверницима. После одласка кнегиње Милице у манастир 1393.године, Стефан прима потпуно власт над србском земљом; „ Одева се материнским молитвама и наслеђује очево достојанство и јавља се као најсветлији владар света.“ Избавивши се од разних опасности Стефан владаше својом земљом у потчињености Бајазиту и тај део његове владавине беше заиста буран и тежак. После много битки и владалачких вештина као вазал турски, деспот Стефан завлада ранијим крајевима србским и областима које до тада држаху турци. Тако по први пут после Косова, србска земља постаде потпуно у савршено слободна, а њен господар постаде; „ У Христу Богу благоверни и самодржавни по милсоти Божијој деспот Стефан,  Господар све земље србске, приморја и подунавља. Стефан је био добар и мудар владар. Неговао је добре односе са суседним државама, посебно са Угарском и Турском, чији је вазал био. После битке код Ангоре 1402.године, у којој се деспот Стефан показао као велики јунак. Србска земља је ослобођена вазалства према Турској. Видевши Стефанову ревност у очувању православља, византијски цар му је даровао круну и деспотску титулу, као и царичину сестру Јелену за жену.Иако је владао у тешком времену, Стефан је обнављао, подизао и помагао манастире у Србији и на Светој Гори. Обновио је град Београд, који су му даровали мађари, и у њега је из Крушевца пренео своју престоницу. Пловећи по бурном мору ондашњих прилика и искушења, стално између Сциле и Харибде, тако је овај богомдани владар народа свога и стуб и тврђава свих правоверних и православних, са разборитошћу водио брод србске хришћанске државе у временима мутним и тешким за људе своје и народ свој.Као љубитељ књига и сам деспот је био даровит писац. Његово најпознатије дело је Слово љубве. Упокојио се у миру 19.јула 1427.године. Његов животопис написао је мудри и учени Константин Философ. Деспот Стефан Лазаревић, прослављен је у лику светих у време патријарха Германа, 1963.године. Мошти су му пронађене испод ктиторске фреске у манастриу Копорину 1977.године. Црква га слави 19. јула.