Благоверни кнез Стефан Штиљановић родом је био из србског племена Паштровићи, на приморју. Рођен је и одгајан у благочестивој породицу. Као младић показао се веома богољубивим и човекољубивим. Отишавши из свог родног краја у Срем, постао је деспот Србски и добио је на управу место Моровић, где му је било седиште. Стефан се као кнез, клонио зла и чинио је своме народу многа добра. Јуначки се борио против Латина и нарочито Турака, који су после Мохачке битке, све дубље залазили у Срем. Праведник Божији и родољуб, овај дивни кнез може се упоредити са Св.Александром Невским или са Св.краљем Јованом Владимиром. У време велике глади поделио је народу жито без икакве накнаде. Поживевши часно и богоугодно, преставио се мирно у Господу почетком 16.века(по некима 1515.године). На гробу његовом појављивала се ноћу светлост, према којој су и пронеђене његове свете мошти, које су дуго почивале у фрушкогорском манастиру Шишатовцу, па су за време Другог светског рата пренете у Београд и положене у Саборну цркву поред моштију Св.кнеза Лазара. Његова жена Јелена видећи нетљене мошти Стефанове и чудеса од истих замонаши се и предаде подвигу до смрти. Црква га слави 4. октобра.
уторак, 10. јун 2014.
Свети Стефан Штиљановић, деспот србски
Благоверни кнез Стефан Штиљановић родом је био из србског племена Паштровићи, на приморју. Рођен је и одгајан у благочестивој породицу. Као младић показао се веома богољубивим и човекољубивим. Отишавши из свог родног краја у Срем, постао је деспот Србски и добио је на управу место Моровић, где му је било седиште. Стефан се као кнез, клонио зла и чинио је своме народу многа добра. Јуначки се борио против Латина и нарочито Турака, који су после Мохачке битке, све дубље залазили у Срем. Праведник Божији и родољуб, овај дивни кнез може се упоредити са Св.Александром Невским или са Св.краљем Јованом Владимиром. У време велике глади поделио је народу жито без икакве накнаде. Поживевши часно и богоугодно, преставио се мирно у Господу почетком 16.века(по некима 1515.године). На гробу његовом појављивала се ноћу светлост, према којој су и пронеђене његове свете мошти, које су дуго почивале у фрушкогорском манастиру Шишатовцу, па су за време Другог светског рата пренете у Београд и положене у Саборну цркву поред моштију Св.кнеза Лазара. Његова жена Јелена видећи нетљене мошти Стефанове и чудеса од истих замонаши се и предаде подвигу до смрти. Црква га слави 4. октобра.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар