ШТА СПАСАВА ДУШУ У ОНОМ СВЕТУ Схиархимандрит: Гаврило ( Димитријевић )

Причали нам о једној старици која је била богата удовица, но велика тврдица. одгонила је сиромахе од себе, а просјаке је ружила и није им давала ниста. Једино добро дело у њеном животу било је то што је уyела неко сирото девојће, те га држала код себе у кући, и хранила га, а оно је газдарицу лепо послушавало. Но догоди се, да она стара госпа умре. Лежала је мртва целу ноћ и сутрадан до подне. Све је било спремљено за њен погреб. Наједном, она се поврати. Сва је била у ужасу и дрхтала је. 
Причала је, да се не могу исказати оне страхоте кроз које је душа њена за то време прошла. И да ми, вели, није било овог детета, ја не бих могла издржати гледање тих страхота. али добро које сам учинила овој сиротици, то ме је спасло. Камо да сам знала више добра да чиним. Још је рекла, да 
јој је казано, како ће умрети на Велики Петак. За све ово време до смрти 
она је раздавала своју имовину и делила милостињу на све стране. И много се молила Богу да јој опрости све грехе, а нарочито себичност. седме године на Велики Петак она се оукла и позвала после подне своје комшинице и познанице, говорећи да ће умрети тога дана. Тако је и било, 
умрла је истог дана као што јој је и проречено. 
То је велика милост за њу што јој је Господ отворио очи да сама види како је тешко души да прође после смрти тела кроз 20 судова, ономе 
ко живи немарно, без молитве и без добрих дела. А како мисле проћи они 
који неће да читају свете књиге и да се науче како треба живети Хришћански, и како треба припремити душу за вечност, него умиру без бриге 
и са празном торбом одлазе у вечност. Такви ће остати на првом испиту, и као лоши ђаци биће одбачени далеко од Царства Светлости. Тешко њима. 


Схиархимандрит: Гаврило ( Димитријевић )